Autor: trena

Samo što nije vaskrs'o. Pitanje je trenutka. Kada, ipak, to bude tradicionalno učino, razmileće se tanjušnja radost po grudima, nalik minijaturnim...

– Pokušavam da uradim nešto zaista jako važno. Od toga mi zavisi gotovo čitav život ili mi to sad samo tako izgleda. Tesno sarađujem sa samo...

Možda je zbog ovog snega u nevreme. Možda je zbog besparice. Zbog deadline-ova. Ćutanja, negovorenja. Neću da kažem da se "sve skupilo", pošto ...

Ovo je moj neznamkojiporedu blog. Nanizalo se toga. U početku je stvar bila zabavna, onda je sve postalo navika. Izgubila se ona draž pisanja koječega da bi nek...

Srce piše, glava misli, prsti se u grču stisli stih se traži što će dati, da se smiri brza mati..   Dok sin mali sniva, luta, pitanje mi glav...

Ovo je već peti put da započinjem pisanje posta. Želim da skrenem svoje misli sa tekućih dešavanja… Ide mi strašno teško, misli se ka...

To sa bebama trebalo je da bude zabavno, roze i svileno. Sve moje maštarije imale su mekoću pufnastih zeka i mirisale su na puder. Ja sam na svakoj izmi&...

"Gospodine šefe, zvala sam vas amo lutka mi je bolesna, gledajte je samo…" Odluka je doneta. Ko hoće da jede, moraće više da pi&sc...

Zove me juče moj ko bajagi čovek i kaže "Jebote, dušo, ode Kosovo". Hm. Ono, potres'o se. Njemu trideseta. Meni trideseta. Od čega jedno deset ...

Ja jedino kada obolim ovako, počnem sa sobom da opštim. Istina, krenem od nadrkanih i nadurenih strelica, i prođem razne faze… dok mi ma šta...