Ja jedino kada obolim ovako, počnem sa sobom da opštim. Istina, krenem od nadrkanih i nadurenih strelica, i prođem razne faze… dok mi ma šta bude jasno… I kao svaka prava Trena, tu i tamo se načisto zarozam… mene moje malodušje retko napušta. Nas dva živimo u ugodnoj zajednici i često nam ni leba nije potrebno. Tako to fino ide.
Eh. A mogla sam se fino udati. Pedeset puta barem do sad. Ponekad, u mraku neke kafane, zastanem za tren, pogledam te ljude s kojima tako ljudski pijem i koje iskreno volim, i prisetim se… Gotovo sa svima prvo bejah u ljubavi. A ne šeme, baš priče su to bile. Lepe, magličaste, sve se nešto poklopi i nekako se i mi pokopimo i taman pomisliš – aaaah, volim, a ono – neko upali svetlo. Moram kući, ono, odma’ sad. Morrrrram.
Mogla sam imati i neku karijeru. A šta znam koju. Neku, tamo. S štiklama i fasciklom. I sa svijenom punđom od kose boje meda. Toliko vizitki je naštampano samo, kad pomislim…
Mogao je možda i taj brak da traje. Pa makar kurca poštenog ne videla u životu više. Mogla sam roditi opet. I opet.
Mogla sam ne roditi nikad.
Mogla sam ne doći nazad u svoju zemlju, baš nikad.
Mogla sam ostati u Aachenu. Pričati nemački i hodati bosa u martu. Kao i druge švabice.
Od svega što sam mogla, opstalo je jedino ono što nikako nije zavisilo od mene. Moji mladunci rastu. Taman i ne bila prisutna. Il bio samo moj omot prisutan. Moja zemlja smrtno hropće. Moja porodica se giba u ustaljenom ritmu. Moj grad diše kao zaseban organizam. Moji tekstovi odlaze ne znam kuda. Moj račun u banci mršavi i deblja se. Moje srce kuca i dalje.
Moje srce – pravo malo čudo… ha.
Živeli.
trnovite su zivotne staze…krivudave, uske i posrane.
Sad bi neko izvukao kakav dobar citat 🙂 ali ja sam za to da…šutimo. Živjeli!
Nema vajde od – mogla sam – no,i to ti vec poznato. Uzdravlje…
malanocnamuzika – i nikad im kraja
strana212 – ma ja, ćuti i diži čašu, ako je ima.
Lunjo – neka me nek tulim malo, a znam…
ja tebe volim čitat, komentarisat i ne baš
nazdravljoc!
Joj.
Sabires i oduzimas, ha? :)) Aachen :)) Nisam nikad bila tamo ali virtualno (online) muziciram sa jednim nastavnikom gitare iz Aachena. :)) Cula sam da je to lijep grad.
Hajd’, tuli malo, al’ nemoj bona previse. Onda ces pocet i vjerovat u to sto napises. Gore glavu! Ziv'la!
ManjeVishe – ja ti tek sad videla avatar :)))
Irie – nemoj i ti
oblaci – neću previše. tako me opalilo i jebiga.