S vremena na vreme

Uvati me tako, s vremena na vreme, želja da promenim ljubavnika. I to nema nikakve veze sa objektivnim kvalitetima uspostavljenih biletaralnih odnosa. Prosto, dođe mi, ne znam odakle, a ne znam ni kako, želja sa kojom ne znam šta ću. Premeštam je iz tašne u tašnu, iz ruke u ruku, nešto k'o da mi je neprijatno… nameštam se, čekam, dajem signale, pretim… a u stvari – pecam i pravim se blesava, naročito pošto nemam nameru da ražalujem trenutnog vršioca dužnosti. Ja bih tek da se osvežim.
Moj ljubavnik je jedan izrazitno sjeban stvor koga već previše dobro poznajem da bih i dalje tripovala da je on neki James Bond. Iako iz dubine duše poštujem njegov izvitopereni svet i naopačke postavljene sisteme vrednosti, skorelo priznajem, promena bi mi prijala. Naravno, idealno bi kada bih mogla da njegovu kitu prikačim na neko tuđe telo, ali pošto je to nemoguće, moram se pripremiti na suočenje sa "mačkom u džaku".
"Mačka u džaku" je stručni izraz za situaciju u kojoj imate divan i privlačan primerak, i sve je super, super, ali fakat, dok ne otpakujete poklon, nećete znati šta ste dobili i to je tako. Nekada se desi da se načisto iznenadim, prijatno naravno, ali neretko je iznenađenje nešto manje i tu izraz "mačka u džaku" opravdava svoje postojanje.
Pokušala sam da uspostavim neki odnos između nekih drugih delova tela i baš tog određenog, presudnog za sudbinu naše relacije, ali uprkos raznoraznim teorijama, izjavljujem, pravila nema. Jednostavno nema. Zbog toga je važno da se žena pripremi, da bude spremna na sve varijante i da kao i svaki pravi sportista, bude pripravna da na juriš pobedi, ali i da prizna poraz.
Ne, ja više ne pušim male. Ne mogu, zbilja. Imam dovoljno godina i iskustva, valjda mogu i ja malo da biram. Ni po koju cenu ne mogu više sebi da priređujem ostvarivanje odnosa koji podrazumevaju kompromise. Ako bih se još jednom našla u situaciji u kojoj ja radim "to" sa "tim nečim" u ustima, a pritome pominjem boga i ostale i žalim što nemam jebenu kameru da me snimi da se vidi koliko je to besmisleno, kapiram da bih samu sebe javno bičevala, koliko istog dana. Ne, hvala.
Upravo iz tog straha, ja gajim endemsku vrstu u svom životu koja me lišava frustracije "mačka u džaku". To je jedna komunikativna grupacija sa kojom sam ostvarila niz uspešnih akcija istog ili sličnog tipa, ali i sa kojom gajim i potpuno drukčije odnose, neovisno od faze u kojoj se nalazim. Tu je nezgodacija samo u tome što znam da ni oni nisu James Bondovi, tako da ponekad nisam sigurna zašto sam uopšte pravila čitav cirkus.
Vidite, s vremena na vreme, ja žarko želim da promenim ljubavnika. Ali imam problem. Rizikovanje me umara, a sigurica me ne inspiriše.
Dok tražim način da rešim tu zahtevnu formulu, polako odustajem, minjava naboj, želja se topi i bezglasno nestaje.
Čini mi se da lagano starim. Postajem tipična nadrkana žena srednjih godina koja živi život sabijen u "jebala bih se, ALI…".  Onaj ko fasuje "ALI" treba sebi mirno da prizna da godine minule i da više ni za šta nije dovoljan samo zanos….